|
|
 |
Vaskrs
je najveći hrišćanski praznik u godini.
To je dan radosti večne, dan kada je Hristos,
bezgrešni Sin Božiji i Sin Čovečiji, pobedio
smrt.
"Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!"
Na
Vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona,
a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve.
Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata.
Sveštenik sa krstom, svećom i kadionicom peva
tropar Vaskrsa: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću
smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju
se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob
Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi
uskrsnja Liturgija.
Na kraju Liturgije svi vernici se pozdravljaju
rečima: Hristos vaskrse, i potvrđuju svoju veru
sa: Vaistinu vaskrse!
Hrišćanska vera bez Vaskrsenja nema smisla.
Gospod Isus Hristos je svojim čudotvornima vaskrsenjem
pokazao svoju božansku moć, pobedio smrt i đavola
i otvorio nama put u život večni. Gospod Isus
Hristos je svojim čudotvornim vaskrsenjem potvrdio
pobedu života, svetlosti i radosti u veri našoj.
Raj ili pakao su stanja naše duše. Gospod Isus
Hristos nam je vrata Raja otvorio i na zemlji.
Ta vrata, vrata naše svete Crkve pravoslavne,
čuvaju angeli i svetitelji. U Crkvu je lako
ući. Dovoljna je samo ljubav i vera u istinu
zivu:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
Vaskrs je Praznik nad praznicima!
To je pokretan praznik, koji uvek pada u nedelju,
prvu iza punog meseca, posle prolećne ravnodnevnice.
Svečano se praznuje sve do Spasovdana. Vaskrs
potvrđuje sve Hristove praznike od Bozića i
Bogojavljenja, do Vrbice, Cveti i Velikog petka.
|
|
VRBICA
(Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja,
desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Isus Hristos
je tada, još jednom, pokazao da su reči njegove
istina živa : "Ja sam vaskrsenje i život.
Koji veruje u mene, ako i umre živeće."
Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala
jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi
se praznik Vrbica.
U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele
grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele
narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove
i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili
kandila.
U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja,
ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana
odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu
nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji
slede svoga pastira.
Blagoslovena sva deca, blagoslovena njihova
radost. |
 |
CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod
Isus Hristos je pošao sa svojim učenicima u
Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik
Pasha, ali i najtužniji dan ljudskog roda.
Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao
u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima
i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji
dolazi u ime Gospodnje"(Jn12, 13—15).
Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje
haljine ili grančice sa drveća.
Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu
upisivala tugu i žalost, jer je samo On, znao
da će se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne
uzvike: "Raspni Ga, raspni!" Za
nekoliko dana, na Veliki petak, tako se i zbilo.
Sveta Crkva je odredila da se svečani ulazak
Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred
Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj praznik
je nazvan Cveti. |
|
VELIKI
PETAK
Na ovaj dan, Gospod Isus Hristos je osuđen od
ljudi.
Ljudi su sudili i osudili Bogočoveka kao prestupnika.
Bez krivice, razapeta je na krstu najsmernija
žrtva ljubavi, za spasenje sveta. Prikovan rukama
i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem
na glavi u najvećim mukama moli, ne za sebe,
već za gresnike: "Oče, oprosti im, jer ne znaju
šta čine..." .
Oko njega razapeta dva razbojnika. Ispod krsta
Presveta Bogorodica - Njegova Majka i sveti
apostol Jovan Bogoslov.
Kada se Sunce pomračilo, Isus je povikao iz
sveg glasa:
"Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj."
Na Veliki petak, Crkva i verujući praznuju spomen
Hristovog stradanja.
Najsnažniji i najpotresniji događaj toga dana
je celivanje plaštanice koju sveštenici polažu
na posebno mesto koje predstavlja Hristov grob.
U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju
Hristove rane i tako se oni-grešni klanjaju
Hristovoj žrtvi u ljubavi datoj.
Tajna Velikog petka je tajna Časnog Krsta
i Žrtve. |
|
VASKRŠNJA
JAJA
Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.
Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako
jaje bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju
na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u
koju se doda malo osveštane vodice, koju je
sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta.
Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili
nekoj veštackoj boji.
Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos
vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih
kojima su namenjena...
U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se
spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine.
Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja,
polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju
se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe.
Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja
dalje da se takmiči.
"O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim
jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa
koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio.To
čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi,
ali treba najprije da vide jaje jedan drugome:
jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce
i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi
dan vaskrsenija (u ponedjeljnik) ko ne ode u
crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u
Bačkoj) hoće da poliju vodom ili da bace u vodu;
zato se kaze onda: danas idu godišnjaci u crkvu
(tj. oni koji idu samo od godine do godine).
Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad
se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome
dođe u kuću: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro,
pomoz' Bog i dobar veče) i odgovara se vaistinu
vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se
i na zdravlje." (Srpski rječnik: Vuk
Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.)
Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče
iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija
Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u
Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu
je crveno farbano jaje i pozdravila ga je recima:
"Hristos Vaskrse!"
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja
odgovor je:
Vaistinu vaskrse! |
|
| [Gore] |
|
