POVRATAK DUHOVNIM KORENIMA

Knjiga "Pravoslavlje u obrenovackoj Posavini" prvi je pokušaj da u jednom delu budu prsdstavljeni duhovni koreni, pravoslavlje na ovom prostoru. Sve ono što je u segmentima do današnjih dana zabeleženo u brojnim naslovima, u objavljenoj literaturi, crkvenim letopisima ili se kao predanje prenosilo vekovima - našlo je mesto u ovoj prvoj monografiji o Pravoslavlju na prostoru obrenovacke Posavine. Bsz pretenzija da bude više od naratora, Gordana Obradovic novinarski znatiželjno, stilski prijemcivo i lako, na bazi kvalifikovaiih i validnih izvora i literature, vraca u vreme sadašnje poluzaboravljens svstinje i luconoše pravoslavlja u obrenovackoj Posavini. Kao u finom tkanju gde svaka nit ima svoje mesto i sledi svoj zamišljeni put, autor hronološki niže detalje od opšteg, istorijskog elementa do pojedinacnog, licnog. Pri tom: svaki detalj, svako ime ima ulogu povezivanja najraznovrsnijeg u jedinstven pejzaž duhovnoeti koji se preliva, skladno dopunjuje u prostoru i vremenu, tamo gde js unazad pola veka carovala duhovna pustoš na širem društvenom planu.
Za Gordanu Obradovic svaki detalj je bitan i nezamenljiv pa bio to kameni ostatak casnog prestola hrama koga odavno nema, drveni krst, ruševine hramova, nove tek izgradjene ili crkve u izgradnji. Ono što je nekad bilo, cega danas nema, vraca se kao secanje, rec, zapis. Makar u imenu samo ako drugih tragova nema. Sve je bilo, jeste i bice uprkos (ne)ljudskim pokušajima da bude zatrto, zbrisano, omalovaženo, uprkos protoku vekova: osnovna js poruka ove knjige. Suptilno i nenametljivo autor iznosi detalje i cinjenice, ostvarujuci vezu izmedju prošlosti i sadašnjosti, predaka i potomaka, pa knjiga "Pravoslavlje u obrenovackoj Posavini" s podjednakim prihvatanjem nalazi svoje mesto medju vernima, ali i onima koji se izjašnjavaju kao ateisti. Ovi poslednji, suoceni sa istorijskim cinjenicama, ne mogu da prenebregnu apsolutnu ulogu i znacaj Srpske pravoslavne crkve u ocuvanju srpskog nacionalnog identiteta i srpske države, od pokrštavanja Slovena...do današnjih dana.
Opšti pristup u obradi materijala karakteriše jedinstvo istoriografskog i dokumentaristickog, teološkog i svetovnog pripovedackog elementa. Zahvaljujuci toj celovitosti i sveobuhvatnosti, crkve i manastiri nisu (tek) detalj folklora, niti deo (samo) kulturne baštine vec sveta mesta, a ikone svetaca nemaju (samo) umetnicku vrednost. Pred svakom crkvom u Posavini mogla je biti izrecena "Beseda o junaštvu" vladike Nikolaja Velimirovica, govorena u Topoli pred rat 1912. godine u kojoj je, izmedju ostalog, rekao: "Pogledajte na ovaj ikonostas-na ove suve i ozbiljnv likove! ...Oni nisu zato ovde, da prose milost od vas, no da vama, siromašnima, zapajaju dušu junaššvom...Kad ste siromašni, kad ste bolesni, kad ste nepravedno gonjeni i optuživani, kad ste prezreni i zapostavljeni, setite se ovih ozbiljnih svetiteljskih likova. Oni su ovde zato da vam u svakom casu služe kao lek i uteha. U svakom trenušku kad se zlo zacari nad vama, oni vam energicno dovikuju: ne daj se, budi junak, mi smo trpeli više od tebe, mi smo se borili više od tebe, i pobedili smo junaštvom (duše). Junaštvo je car zla svakojega". I poruka iz ove besede: "Mislite, braco, u svakom trenušku života na junake svoje vere i svoje narodnosti" jer "Pomisao na junake bice spasonosna za vas i decu vašu" može se "procitati" na svakoj stranici ove knjige. O tome govore ikone svetitelja, zapisi na ikonama i crkvenim knjigama u gotovo svim pravoslavnim hramovima u obrenovackoj Posavini , zapisi na starim spomenicima i spomen-plocama. Ovu poruku knjiga "Pravoslavlje u obrenovackoj Posavini" prenosi dalje u buducnost , onima koji ce je cuvati kao porodicnu relikviju, prenoseci je s kolena na koleno, ostavljajuci potomstvu zapis o njihovom vremenu.

Srboljub Stankovic,
pirofesor srpskog jezika i jugoslovenske književnosti