|
Po recima sv. apostola Pavla, hriscanska porodica je mala crkva.
I kao sto je svaki hriscanski hram posvecen
jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zastitnika,
tako se i srpske porodice stavljaju pod okrilje
jednog svetitelja, kome se, kao svome molitveniku
pred Gospodom, obracaju i koga, kao zastitnika
porodice, postuju i redovno, s kolena na koleno,
sa oca na sina, svake godine slave.
Krsno ime - slava, divan je izraz pravoslavne vere. Slava je
narocito obelezje srpskog naroda, jer se proslavlja
samo medju Srbima.
Za svoje zastitnike i molitvenike pred Bogom, nasi preci uzimali
su Presvetu Bogorodicu ili hriscanskog svetitelja
na ciji su se dan krstili - tojest, primili
hriscanstvo.
Kako su nasi preci postovali i slavili slavu
Proslavljanje krsnog imena kod nasih predaka postalo je jedan
od najglavnijih izraza njihove pravoslavne
vere. Svoje svetitelje oni su postovali i
slavili njihovu uspomenu ma u kakvim se teskim
prilikama nalazili.
Domacin se starao preko cele godine kako ce proslaviti krsno
ime. A kad bude uoci krsnog imena, on bi pozivao
svoje prijatelje.
Treba istaci da toga dana kuce svecara nisu bile samo gostoljubivi
domovi, spremni za goscenje prijatelja i rodjaka
nego su postajale domovi molitve, pretvarale
se u crkve Bozije. Kraj zapaljene vostanice
i prisluzenog kandila pred ikonom svoga svetitelja,
pored slavskog kolaca i koljiva, okadjeni
miomirisom tamjana, utvrdjivali su se nasi
stari u svojoj veri. Ugledajuci se na zastitnika
svoga doma - svetitelja ciju su uspomenu slavili
- nasi stari su polazili njegovim primerom,
cineci dobra dela. Njihov dom je toga dana
bio otvoren za putnike namernike. Siromasni
i nevoljni bili su potpomagani vec prema mogucnostima
domacina. Slavilo se kako se moglo ali nije
bilo takvih, koji, ma koliko siromasni bili,
ne bi svoju slavu obelezili. Srpski vojnici
slavili su svoje slave u vlaznim rovovima,
usred ljutih borbi. U smrtonosnoj ratnoj huci,
pod treskom bombi i iza bodljikavih zica u
neprijateljskim logorima, Srbi su se uvek
secali svoje slave.
Danas ne slaviti slavu, to je nezahvalnost prema Bogu, prema
svetitelju, zastitniku doma; to je nezahvalnost
i nemar prema amanetu nasih predaka. Nezahvalnost
je kao ostrica maca. Katkad sece i glavu svoga
kovaca.
Sta je potrebno da se pripremi za proslavljanje slave - krsnog
imena. Za slavu je potrebno osvetiti vodicu
u svome domu i pripremiti slavski kolac (od
psenicnog brasna), slavsku svecu, zito (koljivo),
crveno vino, tamnjan i prisluziti kandilo.
Pre slave, u domu svecara, obavlja se vodoosvecenje. Svestenik
dolazi i osvecuje vodu - sveti slavsku vodicu.
Na dan slave, svestenik u crkvi ili domu blagosilja koljivo
i slavski kolac, koji unakrst presece i vinom
prelije.
U
bogosluzenjima Pravoslavne crkve sve ima uzviseni
smisao i znacaj pa je tako i kod slavskog
obreda.
SLAVSKI KOLAC predstavlja zrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda
naseg Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje
slavskog kolaca predstavlja Hristovo stradanje
za nas. Prelivanje vinom presecenog kolaca
znaci da smo Hristovom krvlju ocisceni od
grehova svojih.
SLAVSKA SVECA, koja treba da je od cistog pcelinjeg voska, takodje oznacava
zrtvu, najcistiju i najneviniju. Kao sto pcele
prave med, skupljajuci sladak mirisni sok
sa raznih cistih i mirisavih cvetova, tako
i molitva svecara i njegove porodice treba
da potice iz cistog srca i neukaljane mirisne
duse.
Slavskom svecom izrazava se svecanost praznika i radost domacina.
Izrazava se jos i to da su svecar i njegova
porodica sinovi Svetlosti a ne sinovi mraka.
Jer, kao sto svetlost svece razgoni mrak,
tako i svetlost Hristove bozanske nauke razgoni
tamu neznabozacku.
SLAVSKO ZITO - KOLJIVO se sprema kao zrtva zahvalnosti Bogu za date
zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga
slavimo kao i za uspomenu na one koji su u
veri ziveli i za veru zivote svoje dali.
Slavski obredi i obicaji vrse se za zive - za njihovo zdravlje,
napredak i blagostanje. Tom prilikom hriscanin
se molitveno seca svojih umrlih predaka i
srodnika koji su u svoje vreme istog svetitelja,
zastitnika njihovog doma, slavili.
Treba narocito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duse
svetitelja koji se slavi, kao sto neki pogresno
misle. Slavsko koljivo se sprema za sve slave,
i za sv. Arhangela Mihaila, sv. Iliju i dr.
Svi su svetitelji zivi i nalaze se pred Gospodom
kao nasi zastupnici i molitvenici.
Secer, koji
se mesa sa psenicom, oznacava blazen zivot
pravednih hriscana posle smrti.
Ulje koje
se u kandilu prisluzuje takodje predstavlja
zrtvu Bogu.
Tamnjan,
odnosno kadjenje, oznacava nasu molitvu,
koja treba da potice iz cistog srca, kako
bi Gospodu bila prijatna i draga, kao sto
je nama blag i prijatan miris tamnjana kojim
se kadimo.
Kakvih ima slava?
PORODICNA SLAVA je proslava onog hriscanskog svetitelja, na ciji su dan nasi
preci primili hriscanstvo i koga su izabrali
za svoga zastitnika i zastupnika pred Bogom.
Slava se prenosi sa oca na sina i gotovo se
nikad ne menja. Cak ako jedna porodica izumre,
oni hriscani koji naslede njihovu imovinu,
u vecini slucajeva smatraju za svoju duznost
da, pored svoje slave, prime i njihovu. Otuda
ima porodica koje slave vise slava. Zena,
ako ostane udovica, zadrzava slavu svoga muza.
CRKVENE SLAVE su proslavljanje svetitelja kome je hram posvecen.
SEOSKE ILI GRADSKE SLAVE su proslavljanje onog svetitelja koga su, za
svoga zastitnika, izabrala pojdina sela i
gradovi ili kome su se, u nevolji, zavetovali
zitelji toga mesta pa ga proslavljaju u znak
blagodarnosti za srecno otklanjanje bede i
nevolje. Toga dana, ide se kroz polja ili
glavnim gradskim ulicama, sa litijom i prinose
se Bogu i svetitelju molitve za dobro i srecu
toga mesta i svih njegovih zitelja.
Zastitnik srpske skole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop,
sveti Sava. Sveti Sava se proslavlja u srpskim
skolama kao skolska slava.
I
pojedina srpska drustva, poslovna udruzenja
- esnafi, treba da imaju svoju slavu, svoga
svetitelja zastitnika. Poznato je da je u
doba Nemanjica, sveti apostol i prvomucenik
Stefan bio zastitnik srpske drzave. Zato svi
srpski vladari, pocev od Stefana Nemanje,
nose i ime Stefan uz svoje: Stefan Uros, Stefan
Milutin, Stefan Dusan.
Vodoosvecenje
Na nekoliko dana pre slave, svecar treba da se javi svome zastitniku
i da ga pozove da u njegovom domu osveti vodicu.
Za osvecenje vodice treba da spremi: svecu, ciniju sa vodom,
bosiljak, malo tamnjana, kadionicu i listu
imena svih clanova porodice, da bi ih svestenik,
u molitvi za njihovo zdravlje, spomenuo. Ovaj
sto treba namestiti pred slavskom ikonom,
ili u njenoj blizini, ali uvek tako da svestenik,
za vreme molitve, bude okrenut prema ikoni.
Slavska ikona
treba da je na najlepsem mestu u sobi, na
istocnoj strani.
Pred ikonom
treba da gori kandilo.
Posto je
krstom osvetio vodu, svestenik njime blagosilja
ljude i dom. Svi prisutni, pobozno se prekrstivsi,
celivaju sveti krst a svestenik svakoga
pokropi osvecenom vodicom.
UOCI SLAVE domacica treba da osvecenom vodicom zamesi slavski kolac i
skuva psenicu za koljivo.
Domacin treba da nabavi slavsku svecu, tamnjan, crveno vino
i ulje. Preporucuje se da sama domacica, ili
ko od domacih, umesi slavski kolac, kao zahvalnost
Bogu i svetitelju za zivot i zdravlje, ali
ako kolac sprema neko van kuce, kolac treba
da bude pokropljen osvecenom vodicom kad se
unosi u kucu.
Uvece domacin, sa svim clanovima porodice, staje pred slavsku
ikonu, prisluzuje svetitelju kandilo i svi
se mole Bogu i svetitelju za srecu, zdravlje
i svako dobro. Domacin treba da okadi ikonu,
sve prisutne i sve odaje u kuci. On, ili ko
mladji, neka ocita Molitvu Gospodnju - Ocenas,
Bogorodice Djevo... Ako znaju, neka otpevaju
tropar svetitelju i ocitaju molitvu njemu
posvecenu. Molitva mora da bude iskrena i
iz cista srca, jer ce samo tako biti uslisena.
NA DAN SLAVE domacin zapali kandilo pred ikonom svetitelja pa jos sa kojim
clanom porodice odlazi u crkvu.
Ako se secenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u domu,
treba odneti slavski kolac, koljivo i crveno
vino a u crkvi nabaviti svecu. Ako je moguce,
domacin treba da nosi kolac i sve ostalo i
da sa sobom povede decu i da ona ucestvuju
u ovom molitvenom cinu da bi se u njihove
duse dublje urezale uspomene na ove dane i
nase lepe obicaje.
Svestenik blagosilja slavski kolac, koljivo i vino, moleci Boga
da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja
koji se slavi. Onda uzima kolac, sece ga sa
donje strane unakrst i zatim ga sa svecarom
okrece pevajuci ove tri pesme:
Sveti mucenici, posto ste hrabro stradali
i uvencali se,
molite se Gospodu da se smiluje na duse
nase.
Slava Tebi, Hriste Boze, pohvalo Apostola,
radovanje Mucenika,
cija je propoved Trojica Jednosusna.
Isaije, likuj, Djeva zace i rodi sina, Emanuila,
Bogocoveka;
Istok mu je ime; velicajuci Njega, mi
proslavljamo Djevu.
Zatim prelome kolac na pola, i drzeci svako svoju polovinu,
sastavljaju ga. Ljubeci kolac, svestenik govori:
Hristos posredje nas - Hristos medju nama.
Svecar ljubi slavski kolac i odgovara: I jest
i budet - I jeste i bice. Ovo se cini tri
puta.
Kada domacin donese kolac kuci, tada zapali svecu, okadi svecu,
ikonu i sve goste i onda se svi zajedno pomole
Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoci
slave radili. Posle molitve cestitaju slavu
jedni drugima i ljube se.
Ako se kolac sece u kuci, postupak je sledeci:
Sto sa slavskom svecom treba namestiti pred slavskom ikonom.
Na stolu, malo napred, stoji slavska sveca,
s leve strane postavi se slavski kolac, sa
desne koljivo; u sredini casa sa crvenim vinom;
uz kolac, noz, tamnjan, kadionica i loista
sa imenima clanova porodice.
Obred osvecenja je isti kao u crkvi.
Ako postoje mogucnosti, moze se pripremiti i slavski rucak,
da se ugoste rodjaci, prijatelji i susedi.
Za vreme rucka, obicno se nazdravlja. Uvek
se mora paziti na umerenost, jer to nije nikakva
gozba nego srpska slava. Znajte: slava se
ne sastoji u jelu i picu nego u dobrom hriscanskom
zivotu, u misli na Boga, u secanju i ugledanju
na zivot svetitelja i vrsenju dobrih dela.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama covek nalazio:
u sreci i nesreci, u radosti i u zalosti.
Treba razlikovati bitno od nebitnog - odvojiti
proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od
veselja.
Mrsna ili posna slava
Ako je dan slavljenja mrsan, jela na dan slave su mrsna; ako
je dan slavljenja postan, jela na dan slave
su posna. Posto je slava verski praznik, obavezno
je drzanje verskih propisa. Svako samovoljno
krsenje verskih (crkvenih) propisa je greh.
priredio: protojerej Sava Popovic,
paroh crkve Sv. Marka u Beogradu
|
