CUDOTVORNE IKONE
Sa stanovišta religije ikone su cudotvorne, a sa stanovišta nauke radi se o autosugestiji, odnosno verovanju u izlecenje koje nekad ima vecu moc od lekara
U zvecanskoj crkvi kod Obrenovca nalaze se dve cudotvorne ikone. Lece od bolesti, nerotkinjama decu podaruju. Dolaze zbog toga ljudi iz Jagodine, Svajcapske, Beograda, Slovenije, Uba, SAD-a … ko zna sve odakle.
Proculo se po svetu a kao da se za to najmanje zna u Obrenovcu.
Selo Zvecka prostire se s obe strane magistralnih puteva koji vode ka Valjevu, odnosno Šapcu, i do Crve se stiže ako se ide Sabackim, pa skrene desno. Da nie putokaza, lasno se crkva moze promašiti jer joj prilaz i pogled na nju zatvara autolakirerska radnja.
Kao kap svetlosti u dnu porte, beli se crkvica okružena zimzelenim drvecem a s jedne strane drvoredom lipa.U dvorište se ulazi kroz veliku i lepu kapiju od kovanog gvozdja. Prilaz za automobile osmišljeno je asfaltiran i ispresecan brižno negovanim tpavnjakom. Kao u parku. S leve strane je prizemna, stara i memljiva kuca u kojoj živi sveštenik Dragan Polic (52) sa ženom, majkom, sinom, snahom i dvoje unucadi. Polici su od Ljubovije.
Na filmu nema nicega
Ulaz u crkvu i dva prozora velicine vrata su u staklu. Ovo nije moderno crkveno zdanje, vec staro - podngnuto na temelju crkve brvnare 1890. godine.
I ikone su stare, pripadale su crkvi brvnari, zapravo dvema: ovoj i brvnari u Breskoj. Dve najvece mecu njima su, kažu, cudotvorne. Na jednoj je Bogorodica, Ja drugoj Isus Hrist. Za prvu se tvrdi da ne može da se fotografise. Kada se film razvije, na filmu nema nicega. Ili, lik Bogorodice je osvetljen, nekakva skrama joj je preko lica ...
Ne mogu reci da nisam radoznao, a radoznalost sam odmah mogao zadovoljiti buduci da se na digitalnom fotoaparatu slika može videti odmah. Bogorodicu sam slikao iz više uglova i stalno je izgledalo kao da se o njen lik odbija svetlost, spoljna ili od blica. Najjasnija fotografija od mnogih koje sam napravio - pred vama je. cak i na njoj je svetlost prekrila deo lica Bogorodice. Naucno bi se to verovatno moglo objasniti, ali nauka ovamo još nije zašla.
Vecinu ikona je slikao NikoIa Posnikovic a neke, možda, Petar Moler ... - kaže Polic.
Kada je Petar Nikolajevic zvani Moler rocen, ne zna se, ali je poznato da ga je knez Miloš predao Turcima i ovi ga zadavili 1816, u beogradskoj tvrdjavi. Teško da je mogao, sedamdeset i više godnia kasnije živopisati, osim ako se neka od njegovih ikona nije tu zatekla posle cestih rušenja i seljenja brvnara u bekstvu pred Turcima. Nema dokaza da jeste, ali ni da nije. Veruje se da je Moler oslikao i Karadjordjevu crkvu u Topoli.
Sa stanovišta religije, ikone su cudotvorne a sa stanovista nauke radi se o autosugestiji,odnosno verovanju u izlecenje koje u mnogim slucajevima ima vecu moc od lekarskih terapija.
Bilo kako bilo, mnogo je ljudi poverovalo da su im ikone pomogle pa su se - ratosiljani bolesti ili nekog drugog tereta, vracali da zahvale, najcešce prilozima crkvi.
Arhitekta Boško Uroševic, vlasnik PP "Studnja Uroševic" iz Beograda je "o svom ruvu i kruvu" ovaj hram obnovio 2000. godine. O njemu sveštenik Polic ima samo reci hvale, ali, istovremeno,kao da prIca o nekom iz bajke.
Njerova tacnost, preciznost, pouzdanost, karakter... ne lice na sviknutu predstavu o našem mentalitetu.

Kada je prvi put bio ovde, svratio je slucajno - kaže Polic. Rekao je da ce sledeci put doci sa ekipom, da obnovi crkvu. Mnogi su tako govorili, pa posle zaborave, tako da nisam pridavao narocitog znacaja njegovim recima. No, eto ti njega uskoro sa nekoliko mladih arhitekata. On im izdaje narecenja, oni sprovode. Ucrtavaju, premeravaju... Sve su obnovili, cak i struju uveli, njihov je i materijal, ovaj roza mermer je njihov, deset ari asfalta su postavili za prilaz.
Za krecenje i molerske radnje angazovao je neku firmu iz Subotice, sve o njegovom trosku. Ranije je ispred ulaza crkve bila nadstresnica na stubovima koje je Urosevic zatvorio i postavio staklena vrata i prozore. Tu se sada pale svece. Crkva nam je mala i tako smo dobili na prostoru a nije izgubila na izgledu.
Zauzvrat, nije tražio ni da se upiše kao zadužbinar. Mi smo ipak sami stavili malu plocu na crkvi da se zna ko je i kada obnovio crkvu.

Slobodan Sojicevic, POLITIKA, 27.03.2005.