Rukovodilac projekta: Prim. Dr. Elizabet Paunović, Dom zdravlja Obrenovac, Zdravstvena stanica TENT A

Saradnici:
Dr. Mirjana Domić, Dom zdravlja Obrenovac, Zdravstvena stanica TENT A
Dr. Goran Dosev, Dom zdravlja Obrenovac

Posebno se zahvaljujemo na saradnji medicinskom osoblju zaposlenomu ambulantama Grabovac i Draževac Doma zdravlja Obrenovac, kao i svim ispitanicima iz Grabovca i Draževca i roditeljima koji su izdvojili dragoceno vreme i popunili upitnike.

Cilj ovog istraživanja je procena štetnih uticaja na zdravlje koji su uslovljeni radom TE"Nikola Tesla" iz Obrenovca, a posebno deponije pepela TENT B za koju osnovano pretpostavljamo da je njen lokalni uticaj veoma veliki. Ovo istraživanje je nastavak jednog dela multidisciplinarne studije sa sličnom tematikom koja je sprovedena u toku 2002. i 2003. godine. Postoji osnovna pretpostavka da je rad termoelektrana koje koriste lignit povezan sa povećanim rizikom za razvijanje određenih oboljenja usled emisija koje su prisutne kada nisu primenjene adekvatne mere ograni?enja emisija, kao i zbog neadekvatnog odlaganja pepela. Problem je veoma složen i zahteva multidisciplinarni pristup, kako kod procene rizika po zdravlje, tako i u delu koji se odnosi na epidemiološku analizu podataka koji su pokazatelji postojanja određenih oboljenja ili stanja koja prethode oboljenjima, odnosno, simptoma. Ovi problemi su očekivani i postoji niz literaturnih podataka koji ukazuju koji sve štetni uticaji na zdravlje mogu postojati. Obim problema daleko prevazilazi data materijalna sredstva, kadrove i vremenski period. Ovo istraživanje samo je mali korak dalje, i treba ga shvatiti samo kao dokumentovani stručni pristup na osnovu koga treba nastupiti sa projektima za finansiranje od strane evropskih i svetskih institucija. Cilj ovog istraživanja je, da posluži kao dokumentovana baza početnih i osnovnih podataka koji treba da otvore problem. U nacrtu dokumenta Svetske banke koji se odnosi na Environmental Sector Review, koji je objavljen septembra 2002.,(.Anonim.2002.-World Bank) u uvodnom delu su pod tačkom 16. date Ekološke crne tačke prouzrokovane industrijskim zaga?enjem i ratnim dejstvima, gde je navedeno i slede?e: "Duž koridora Kolubara-Obrenovac nalaze se termoelektrane koje rade na lignit, kao i njihove deponije pepela i rudnici lignita. Na području od 26 milja koliko se proteže koridor, zaga?enje ozbiljno uti?e na kvalitet vazduha, što za posledicu ima visoku učestalost bolesti disajnih organa i disajnih puteva u regionu". Bez obzira na ovu decidiranu procenu, do sada nema objavljene studije koja bi, na danas potreban i očekivan način u svetu, ovo potvrdila, a bez takvih podataka teško je i ozbiljno pristupiti dokumentovano ovom problemu. Takođe, ne radi se samo o zaga?enju vazduha, već i tlu i vodama. Da bi se uradila procena rizika, svi podaci kojima se procenjuje stanje zaga?enosti tla, naro?ito oko deponija pepela, voda, opet naro?ito oko deponija, i vazduha, moraju biti validni, kontinuirani i nedvosmisleni. Kako je procenu rizika, zbog nedostjućih podataka nemogu?e uraditi, onda je jedan od mogućih pristupa, uraditi straživanje na najosetljivijoj de?ijoj populaciji zavisno od mesta najvećeg zagađenja, a to je Deponija pepela TENT B, ako se posmatra čestično zagađenje i njegov lokalni uticaj.
U dokumentu Svetske banke, koji je već citiran, navedeni su Milenijumski razvojni ciljevi u očuvanju životne sredine, gde je posebno apostrofirana emisija CO2, kao i planirano smanjenje stope mortaliteta kod dece mlađe od 5 godina i stope mortaliteta kod novorođenčadi, što je takođe povezano sa očuvanjem životne sredine, imajući u vidu blisku vezu između zdravlja dece i dostupnosti čiste vode za piće. Ovi aspekti u ovoj studiji nisu razmatrani, kao ni jedan aspekt mortaliteta, jer zahteva poseban epidemiološki pristup. Svi aspekti epidemiloških studija koje se odnose na mortalitet zahtevaju veoma precizno dizajniranje studije i veoma dobro i stru?no popunjene lekarske izveštaje o uzrocima smrti. U ovom delu, bavili smo se morbiditetnim i premorbiditetnim aspektima koji se javljaju u vidu veće učestalosti pojedinih simptoma vezanih isključivo za respiratorni sistem. I u već navedenom dokumentu Svetske banke, preporu?uje se jačanje sektora javnog zdravstva, u smislu izgradnje kapaciteta za monitoring kvaliteta životne sredine, organizovanja obuke o epidemiološkim metodama za analizu pokazatelje stanja životne sredine. Zdravstvenim zavodima, po ovoj proceni, preko je potrebna obuka, oprema i tehni?ka podrška. Sa svim ovim problemima susreli smo se kao sa objektivnim preprekama prilikom izrade ove studije. Takođe, i na osnovu zaključaka već spomenute multidisciplinarne studije koja se odnosi na rad TENT-a, a i citiranog dokumenta, termoelektrane na lignit u Srbiji nisu opremljene za kontinuirani monitoring emisije otpadnih materija u atmosferu, što je slučaj i sa TENT-om, pa nam je i to otežavalo procenu rizika.
Možemo zaključiti, da je cilj ove studije bio, da postavimo solidnu početnu bazu za pojavljivanje sa projektima iz ove oblasti pred donatorima i u tome očekujemo pomoć TENT-a i uključivanje donacija iz ove oblasti u razvojne planove EPS-a, gde bi se dobijeni podaci koristli kao polazna procena.