| Apstrakt
Ekspozicija
stanovništva teškim metalima predstavlja sve ve?i problem
sa kojim se suo?avamo kada prou?avamo i procenjujemo uticaj
životne sredine na zdravlje. Osnovni cilj svih ispitivanja
koja se obavljaju u ovoj oblasti je da se štetni efekti
uo?e što ranije i preduzmu adekvatne mere koje bi dovele
do smanjenja ekspozicije. ?esto je pojava bolesti onaj
grani?nik koji tražimo i ispitujemo. Naravno, cilj nam
je da promene otkrijemo što ranije, pre pojave bolesti.
Biomarkeri
efekata teških metala ukazuju na biohemijske, fiziološke,
bihevioralne i druge promene organa i sistema u preklini?koj
formi i procenjuju rizik od štetnih efekata prouzrokovanih
izlaganju teškim metalima. Koncentracije pojedinih teških
metala u vodi i tlu u okolini TENT-a višestruko premašuju
uobi?ajene vrednosti u tlu i zakonskom regulativom predvi?ene
maksimalno dozvoljene vrednosti za prisustvo teških metala
u vodi za pi?e (vrednosti dobijene analizom vode seoskih
bunara koja se koristi za pi?e). Ako se uzme u obzir da
se radi o ruralnom podru?ju, problem ekspozicije dodatno
komplikuje ?injenica da postoji i unos putem hrane, biljne
i životinjske, koja se gaji na ovom podru?ju.
Molekularna
paradigma za upotrebu biomarkera kao kontinuuma od ekspozicije
do razvoja bolesti je pod uticajem nekoliko variabli:
spoljašnje doze, unutrašnje doze, doze u ciljnom tkivu,
metaboli?ke aktivacije, detoksifikacije i ranih i kasnih
bioloških efekata. Na samu progresiju od ekspozicije do
bolesti mogu uticati preventivne intervencije, ali i genetska
osetljivost izloženih osoba. Toksikogenomika je važno
polje delovanja koje koristi tehnologije zasnovane na
ispitivanju genoma da bi rešili toksikološke probleme.
Biološki monitoring i molekularna dozimetrija su u osnovi
periodi?na merenja biomarkera ekspozicije da bi se procenio
rizik povezan sa ekspozicijom industrijski emitovanim
materijama.
Kako
se radi o veoma složenim mehanizmima, pristup bi morao
da bude interdisciplinaran. Naime, dobra analitička laboratorijska
podloga i teoretski biološki pristup samo otvaraju vrata
epidemiolozima, statisti?arima i lekarima. Tek na ovaj
na?in, mogli bi smo, primenom određenih bioloških markera
da dobijemo pravi uvid u nivo izloženosti i stepena ošte?enja
okolne populacije i dobro dizajniranom epidemiološkom
studijom procenimo koliki je populacioni atributivni rizik
za pojedine metale.
|
