Kako je nekad bilo?

  Razvoj skolstva u Obrenovcu i okolini ima veoma dugu tradiciju.Prva skola u Palezu,naziv za Obrenovac do 1859. godine,otvorena je 1824. godine i svakako spada u red najstarijih ustanova te vrste u Srbiji.
Kao glavno mesto Posavskog sreza,a Valjevskog okruga,Obrenovac je svoju prvu gimnaziju dobio 1922. godine.U Kraljevini Srbiji Obrenovac je bio dosta jak trgovacki,privredni i izvozno-uvozni centar.Drvno-preradjivacka i mlinska indusrija bile su medju najrazvijenijima u Srbiji,dok su trgovina i zanatstvo takodje bili na visokom nivou.

Na osnovu ukaza Ministra Prosvete,Ministarstvo Prosvete je 06.10.1922. godine odobrilo rad Privatne gimnazije u Obrenovcu. Prvi direktor gimnazije bio je Mihailo Gruicic.U svom prvom aktu koji je uputio Ministarstvu Prosvete - Odeljenju za srednju skolu od 2.11.1922. godine saznajemo sledece:u I razred bilo je upisano 46 djaka,23 muskih i 23 zenskih,s tim sto je jedan djak bio ponovac.U II razred bilo je upisano 15 ucenika, od toga 11 muskih i 4 zenskih djaka i takodje su imali jednog ponovca. Ukupno su bila postavljena samo 2 nastavnika i to:Desanka Maksimovic--predavala srpski i francuski jezik, Svetozar Milosevic-predavao veronauku, dok je sam direktor Gruicic predavao matematiku.
Interesantno je da je nasa poznata pesnikinja Desanka Maksimovic radila u obrenovackoj gimnaziji i to na mestu predmetne uciteljice, dok je kasnije svoj rad nastavila u trecoj zenskoj gimnaziji u Beogradu.

Takodje iz istog akta se moze saznati da su sledeci predmeti bili nezastupljeni: crtanje, pisanje, teorija muzike, gimnastika i zenski rad i to u oba razreda. Cini se interesantnim da citiramo deo pisma tadasnjeg direktora: "ostale postavljene nisam uveo u duznost jer: honorarni ucitelj crtanja ima obicaj da se toliko napije da izgubi pojam o svemu sto je oko njega,kao takav sluzi za podsmeh deci, a za rad je u takvom stanju neupotrebljiv. Uciteljica zenskog rada je prosta krojacica i ne zna ni jedan drugi posao, pa je kao takva bez vrednosti.Honorarni nastavnik gimnastike za sada je toliko zauzet poslom u svom novcanom zavodu, zbog sezone jakog izvoza da mu je momentalno bilo nemoguce primiti duznost, a i rdjavo vreme nije dopustalo rad u polju.

Prvi roditeljski sastanak je odrzan 14.101922. godine u 15h,a direktor je odrzao predavanje:"O pravima gimnazije i duznostima roditelja."
U prvoj skolskoj godini rada gimnazije, Ministarstvo Prosvete poslalo je svog izaslanika za pregled i kontrolu rada. To je bio cuveni naucnik i profesor Univerziteta u Beogradu Dr Ivan Djaja. Nadzor je obavljen u toku maja meseca 1923. godine.
U 1923. godini primljeni su i novi nastavnici i to Stana Ilic iz Negotina,dok su iz Prijepolja dosli supruznici Olga i Timotije Klimcuk. Ovaj bracni par radio je u gimnaziji i posle Drugog svetskog rata i svojim predanim i savesnim radom ostavio neizbrisiv trag u skolstvu Obrenovca.Timotije je rodjen 1890. u Rusiji, po narodnosti Malorus, a vere pravoslavne. Zavrsio je Filozofski fakultet u Beogradu.
Gimnazija od samog pocetka svoga postojanja aktivno ucestvuje u svim javnim manifestacijama i proslavama u gradu, ali se ucenicima "zbog slabog ucenja" cesto zabranjivalo da ucestvuju u radu neke od brojnih organizacija. Takodje se strogo vodilo racuna i o moralnom vaspitanju.S tim u vezi direktor gimnazije 10.01.1924. godine moli Nacelnika sreza da se "iz glavne ulice uklone prostitutske radnje u Obrenovcu."
Jedno od vaznih pitanja bilo je placanje skolarine za pohadjanje gimnazije.Tako,po cenovniku za 1924.godinu najskuplja skolarina za jednu godinu iznosi 2400 dinara, dok je najniza skolarina 600 dinara.Placanje skolarine uvek je zavisilo od imovnog stanja roditelja i vrsilo se u cetiri godisnje rate.Roditelji sa dva ili vise djaka u gimnaziji imali su odredjen popust. Postoje indicije da deca siromasnih roditela koji nisu mogli placati skolarinu, a pritom su bili uzorni i dobri djaci u prethodnom skolovanju,nisu uopste placala skolarinu.
Skolske 1927-1929.godine doslo je do pada broja upisanih ucenika sto je i razumljivo, zbog ratnih godina. Interesantno je napomenuti da su skolske 1928./29. godine bila upisana dva ucenika rodjena 1911.godine, zatim cetiri ucenika rodjena 1912.godine i devet ucenika rodjenih 1913.godine,sto takodje na posredan nacin ukazuje o velikim poremecajima koji su ratom nastali.
Zgrada gimnazije bila je gotova 1.7.1928.godine i odmah je useljena, a sa tim datumom dat je i otkaz dotadasnjim zakupodavcima u cijim stambenim zgradama je obavljala rad gimnazija, Dusanu Jankovicu i popu Zivanu K. Popovicu.
Na vrlo vidnom mestu na ulazu u hodnik, na zidu zgrade, bile su postavljene dve ploce. Na tim plocama bila su imena "dobrotvora" i "utemeljivaca" gimnazijske zgrade. Spomen ploce koje su postavljene 1928.godine po "naredjenju vlasti" u Obrenovcu u periodu posle 1945. godine, skinute su i unistene. U svakom slucaju, nesebicnoscu i angazovanjem zitelja Obrenovca, podignuta je zgrada gimnazije u kojoj je danas Tehnicka skola "Buda Davidovic" Obrenovac.

Proslava pola veka gimnazije 1972.godine... U periodu izmedju 1945 do danas nije zabelezeno u vidu istorijskih dokumenata mnogo toga o samim desavanjima na nivou gimnazije, pa ipak gimnazija je presla relativno dug vremenski period i ucvrstila se kao veoma dobra obrazovna ustanova...