 |
Strana
2 [Home] [Strana
nazad] [Strana napred]
 |
ZWEIBRÜCKEN
(CVAJBRIKEN) - PALEŽ - OBRENOVAC
|
|
|
-
1791. U to vreme su postojali stari putevi koji su obilazili
mocvare oko Paleža. Put Valjevo-Ub-Sovljak-Vrelo-Takovo-Ljubinic-Joševa-Loncanik-Trstenica-Stubline-prelaz
preko Kolubare na Carevom brodu i dalje prema mBeogradu.
Krak u Vrelu je išao kroz Orašac do Skele i Save
Treci put je išao niz Savu do Skele pa prema Kolubari valjevskim
putem do Grabovca, pa pored velike bare niz Kupinac ka Breski,
pa niz Savu u Palež i Zabrežje
Cetvrti put je bio Obrenovac-Banjani preko Grabovca
Po današnjem pregledu 428 ulica opštine Obrenovac, bez naziva
ulica su sela Baljevac, Draževac, Grabovac, Jasenak, Konatice,
Ljubinic, Orašac, Piroman, Stubline, Trstenica, Veliko Polje,
i Vukicevica; a numericki nazivi su 39 ulica u Zveckoj i
7 u Obrenovcu. Geografskim pojmovima je obeleženo 206 ulica,
nazivima 8 ulica pocastvovane su licnosti i manastiri iz
pretkosovskog i kosovkog perioda: ulica Kraljevica Marka,
Strahinjica Bana, Brace Jugovica, Devet Jugovica, Gracanicka,
Studenicka, Decanska i Svetog Save.
Pomalo je licemerno biti patriota, a ne dati ime nijednoj
ulici Caru ili Kralju iz dinastije Nemanjica, koje uvek
s ponosom pominjemo kad je u pitanju državnost, evropski
nacin života, ili Dušanov zakonik, a posebno je nerazumljivo
ne zahvaliti se kralju Dragutinu koji nam je podario dva
manastira.
Od 1791. do 1804. vlast je turska, sa malim izuzetkom neke
vrste autonomije Beogradskom Pašaluku po miru postignutom
u Svištovu 04.08.1791. izmedu Austrije i Turske, a potvrdene
sultanovim fermanima (ukazima) 1793, 1794, 1796. Upadom
janicara na celu sa dahijama 1801, turskim zulumima, a kasnije
i secom knezova, stvorena je situacija za dizanje Prvog
srpskog ustanka. |
| |
|
1804.
Prvi srpski ustanak
-
vožd Đorde Petrovic - Karadorde (1762-1817) - 1804. 2/14.02.
na zboru u Orašcu (šumadijskom) doneta je odluka o dizanju
ustanka uz saglasnost svih prisutnih videnijih ljudi tog
vremena. Za vodu ustanka izabran je Karadorde
- 1.marta 1804. prota Mateja Nenadovic u kuci Pantelije
Ružicica u Zabrežju piše prvo diplomatsko pismo - Palež
je u Prvom srpskom ustanku osloboden 7.marta 1804.
- maj 1804. Po odstranjivanju Turaka iz naših krajeva
vec se na Ostružnickoj skupštini raspravljalo o potrebi
postavljanja sudskih i upravnih (policijskih) vlasti u
oslobodenoj Srbiji. Primenu iskustva hrišcanskih država
Evrope isticali su svi videni ljudi tog vremena, a i sam
Karadorde, a posebno se isticao prota Mateja Nenadovic.
Tako je nastao organ centralne uprave, Praviteljstvujušci
sovjet koji se preselio u oslobodeni Beograd 1806. Svaka
nahija je imala svog predstavnika u ovom Centralnom, upravnom
i zakonodavnom telu, a naš predstavnik iz Valjevske nahije
je bio Vesa Velimirovic iz Ljubinica, i iz Beogradske
nahije Pavle Popovic iz Vranica. Prvi predsednik Sovjeta
je bio prota Mateja Nenadovic. U nahijama se razvija civilni
upravni aparat, ustanovljuju se sudovi (magistrati), otvaraju
škole, uvodi se poštanska služba, osigurava mir i imovina
gradana. Po selima su bili "Primiritelni sudovi", a u
svakoj nahiji je postavljen sud sa tri sudija koje bira
narod. Sudovi su bili nezavisni od vojnih vlasti, i mogli
su pozvati na odgovornost cak i vojne starešine, vojvode.
- 1804. Pominje se postojanje osnovnih škola u Orašcu
i Ušcu
- 1808. Pominje se osnovna škola u Grabovcu sa prvim uciteljem
Jovanom Popovicem
- 1808. Donet prvi Ustav.
- 1809. Kod crkve brvnare u Orašcu peva narodu uz gusle
Filip Višnjic
- 1810. U Konaticama na mestu zvanom Cvetovac, podiže
se crkva brvnara, i uz nju novo groblje, prvi sveštenik
Janko Simic
- 1811. Otvara se prva menzulana (pošta) u Paležu po naredbi
Karadorda i državna je.
- 01.05 - 28.05.1812. Tackom VIII Bukureštanskog ugovora
potpisanog od Rusije i Turske, a posle rusko-turskog rata
- 1806-1812, obezbedena je medunarodna pravna osnova državnog
razvoja Srbije i uporište borbe za autonomiju Beogradskog
Pašaluka
- 1813. U Imeniku mesta Karadordeve Srbije iz 1804
- 1813, Mislodin je ubeležen kao selo u okviru Beogradske
nahije, a u okviru Valjevske nahije izmedu ostalih sela
Belo Polje, Zabrežje kao palanka, a izdvojena su naselja
Palež - kasaba i Palež - Skela.
- 1813. Srušena je crkva Vaznesenja Hristovog sa Breske
- 1813. Srušena je crkva brvnara u Orašcu - 1813. Francusko-ruski
rat 1812-1815 i rusko odsustvo sa Balkana ubrzavaju slom
Prvog srpskog ustanka
- Posle sloma Prvog srpskog ustanka Palež je ponovo je
pod vlašcu Osmanlija sve do 11.aprila 1815.
|
|
| Gore |
|
