Za
razliku od vremena, klima predstavlja skup vremenskih pojava
koje karakterišu srednje fizicko stanje atmosfere iznad
nekog podrucja, tj. klima je skup atmosferskih uslova koji
cine neko mesto povoljnim za život ili ne. Srednje fizicko
stanje atmosfere dobija se iz dugogodišnjih osmatranja meteoroloških
elemenata i pojava. No, cesto odgovore na postavljena pitanja,
u vezi klime naše planete, moramo potražiti u vasioni.Klimatske
promene dešavaju se ritmicki sa dugim, srednjim i kratkim
periodima, i to u najvecoj meri u skladu sa Milankovicevim
Kanonom osuncavanja:
- Za period od 100000 godina dominanatna je elipticnost
Zemljine putanje oko Sunca. Što je ona izduženija, veca
je razlika u temperaturi leta i zeme;
- Za period od 41000 godina dominantan je ugao ose Zemljine
rotacije u odnosu na ravan ekliptike, tj. ravan u kojoj
Zemlja rotira oko Sunca. Ovaj ugao menja se od 22,1ş do
24,5ş. Današnji nagib je 23,5ş i smanjuje se. To znaci da
polovi primaju manje toplotne energije od Sunca, ledena
površina širi se na jug, pri cemu se efekat pojacava zbog
odbijanja Suncevih zraka sa snežne površine . Toplotna razlika
leta i zime se smanjuje.
- Zemljina osa rotacije vrši precesiju, tj. svojim vrhom
opisuje krug na nebeskom svodu svakih 22000 godina. Može
se reci da se Zemlja ponaša kao cigra. Usled precesije menja
se polarna zvezda. Sada je to zvezda Severnjaca a za oko
11000 godina Zemljina osa rotacije bice usmerena ka zvezdi
Vega u sazveždu Lira.
Vreme pocetka godišnjih doba ce se promeniti, tj. godišnja
raspodela toplote na Zemlji bice suprotna sadašnjoj. Akademik
Nikola Pantic i mr Aleksandar Petrovic u predgovoru prve
knjige izabranih dela M. Milankovica kažu: "Milankovica
danas slave, jer je on svetu otkrio Sunce.Milankovicevo
Sunce isto je što i zlatni koondir u narodnoj prici - svi
su ga gledali, ali ga niko nije video..." Ovaj zakon odreduje
kako se toplotna snaga Sunca širi po vasioni. Geološka
ispitivanja glacijacija pokazala su da je ledena epoha bila
i pre milijardu godina. Klima na Zemlji menjala se ciklicno
sa periodima od 190 do 200 miliona godina, a ne zaboravimo
da je Suncevom sistemu potrebno oko 200 miliona godina da
obide oko centra naše galaksije. U ovim dugim ciklusima
promene klime prate i odreduju život planete kojoj preti
termicka smrt. Srednji ciklusi, unutar ovih dugih, ovaj
proces usporavaju ili ubrzavaju. Sledeci Milankovicev princip
srednjih ciklusa promena klime, došlo se do zakljucka da
su kratki periodi 2000-2500, 200, 20 pa i jednu godinu i
da su uslovljeni pre svega položajem Zemlje u odnosu na
Sunce, aktivnošcu Sunca, položajem Sunca u odnosu na centar
mase Suncevog sistema, tj. kretanja centra mase Suncevog
sistema. Postoji niz dokaza u prošlosti koji potvrduju ritmove
kratkih perioda promene klime, što je potvrdeno i teorijskim
razmatranjima. Uzimajuci u obzir rad više naucnika, može
se reci da je od sedmog do trinaestog veka bio topao period,
zatim nastaje hladan period, tj. mini ledeno doba, krajem
osamnaestog i pocetkom devetnaestog veka dolazi do porasta
temperature. Po nekim naucnim razmatranjima,u dvadesetom
veku temperatura vazduha je dostigla svoju maksimalnu vrednost.
Medutim, postoji problem da se promene klime ne dešavaju
pravolinijski, a u kratkim klimatološkim ciklusima još niko
nije siguran koji mehanizmi promena klime su dominantni.
Prethodno razmatrani astronomski faktori daju pojam solarne
klime. Solarna klima modifikuje se u realnu klimu pomocu
sledecih važnih cinilaca: vazduha (koji upija i rasipa sunceve
zrake), površine Zemlje (kao glavnog faktora stvaranja oblika
klimatskih tipova), sastava zemljišta i vegetacije (kao
lokalnih modifikatora klimatskih tipova) i coveka ( koji
svesno ili nesvesno utice na poremecaj klimatskih uslova).
Hemijski sastav atmosfere, koji menja oblik solarne klime
je i modifikator realne klime, jer se promenom u sastavu
atmosfere menjaju i uslovi realne klime. |
[Home]
