[Pocetna
strana]  [Home]
|
 |
|
VREME
I KLIMA NA PODRUCJU OBRENOVCA
|
|
| ANALIZA
METEOROLOŠKIH ELEMENATA KLIME |
| Osnovni
meteorološki elementi klime su: pritisak vazduha, temperatura
vazduha, osuncavanje, oblacnost, vlažnost vazduha, padavine
i vetar. Slede najvažniji podaci, osnovnih meteoroloških
elemenata klime, za podrucje Obrenovca. Da bi se pokazala
što realnije klimatološka slika Obrenovca korišceni su raspoloživi
meteorološki podaci, Republickog hidrometeorološkog zavoda
Srbije, sa meteoroloških, klimatoloških i padavinskih stanica
na podrucju Obrenovca, Beograda, Ostružnice, Surcina i Vladimiraca.
Pritisak vazduha: Sredinom jeseni pocinje da se uspostavlja
zimski raspored vazdušnog pritiska sa najvišim vrednostima
u januaru. U zimskim mesecima u našim krajevima najviše
se oseca uticaj Islandske depresije i Sibirskog anticiklona.
Kada u prolece pocne zagrevanje kopna, za posledicu ima
nestajanje Sibirskog anticiklona koji je termicke prirode,
dok se sve više oseca uticaj Azorskog anticiklona i uspostavlja
se takozvani letnji raspored vazdušnog pritiska. U Obrenovcu
i široj okolini godišnji tok vazdušnog pritiska je takav
da, u srednjem, dolazi do pada u periodu od januara do aprila,
a zatim njegovog porasta. Srednji godišnji pritisak vazduha
je oko 1006mb (milibara), najveci u januaru 1010mb, najniži
u aprilu oko 1003mb dok je u oktobru oko 1008mb (na oko
80m nadmorske visine na kojoj se nalazi Obrenovac). Ova
promenljivost nije neobicna za ove krajeve i klimatske uslove
koji vladaju. Temperatura vazduha: Jedan od osnovnih klimatskih
elemenata jeste temperatura vazduha koji se, u prizemnom
sloju, zagreva od tla, tj. Zemlja , toplotnu energiju koju
dobija od Sunca, predaje svom vazdušnom omotacu. Najviša
temperatura koja je zabeležena na ovom podrucju je 41,80C
12.avgusta 1921.godine i 9.septembra 1946.godine, a najniža
-27,0°C 24.januara 1963. godine. Srednja godišnja temperatura
vazduha je 11°C. Prosecna temperatura vazduha u julu je
21°C kada je i najviša, a najniža je u januaru -2,1°C. Apsolutno
kolebanje temperature vazduha je 67°C, a prosecno kolebanje
u toku godine je 25°C, što je jedan od indikatora kontinentalnosti
obrenovackog kraja. |
 |
Posmatrajuci
srednje mesecne temperature vazduha, može se generalno
zakljuciti da u periodu od januara do jula temperatura
vazduha je u stalnom porastu, a zatim u padu. Prelaz
od zime prema prolecu, na pocetku je brz, a zatim
hod temperature vazduha je dosta ujednacen. U prolecnim
mesecima razlike srednjih mesecnih temperatura izmedu
dva uzastopna meseca iznose izmedu 5°C i 6°C, leti
oko 1°C, jeseni oko 5°C i zimi oko 3°C. |
|
| Kako
se u obrenovackom kraju intezivno gaje poljoprivredne kulture
ovde je važno istaci da se negativne temperature vazduha
javljaju od septembra do aprila meseca. Pojava mraza u prolecnim
mesecima može biti katastrofalna za voce i druge poljoprivredne
proizvode, tj. za tek stasalo bilje. Apsolutna minimalna
temperatura vazduha zabeležena je u decembru -19,4°C, u
januaru -27,0°C, februaru -23,4°C, martu -12,6°C, aprilu
-4,6°C, septembru -1,9°C , oktobru -4,9°C i novembru -8,8°C.
Kada je rec o maksimalnim temperaturama vazduha, može se
reci da se u svim mesecima mogu pojaviti letnji dani, tj.
dan kada je maksimalna temperatura vazduha 25°C ili viša.
Samo u januaru i februaru nije zabeležena pojava letnjeg
dana, ali i u ovim mesecima temperatura vazduha može dostici
blizu 20°C, odnosno 23°C. Posmatrajuci šire podrucje oko
Obrenovca, ukljucujuci i Beograd, može se reci da u proseku
ima 95 letnjih dana (maksimalni broj je 133). Tropski dani
(maksimalna temperatura vazduha je 30°C ili iznad), osim
u letnjim mesecima javljaju se u aprilu, maju i septembru
mesecu. Srednji broj tropskih dana je 31 a maksimalni 62.
Tropske noci (dan sa minimalnom temperaturom vazduha iznad
20°C), u proseku se javljaju šest puta godišnje i to u periodu
od maja do septembra meseca. Najveci broj tropskih noci
u toku jedne godine je bio 30. Mraznih dana (minimalna dnevna
temperatura vazduha ispod 0°C), u toku godine u proseku
ima oko 80 i to najviše u januaru 25. Najveci broj mraznih
dana u toku jedne godine bio je 110. Ledenih dana (maksimalna
temperatura vazduha je negativna) godišnje, u proseku, ima
24, a najviše u januaru mesecu prosecno 10 dana. Najveci
broj ledenih dana u toku jedne godine je bio 56. Jak mraz
( minimalna temperatura vazduha jednaka ili niža od -100°C),
u proseku javi se 8 puta godišnje, dok je maksimalni broj
dana sa jakim mrazom 36.Uslov
za stvaranje slane su niske temperature vazduha pa je ovo
pravo mesto da se pomene i ova pojava. Cesto se slani pripisuje
negativno delovanje, naprimer na biljke. Slana sama po sebi
nije škodljiva za biljke, ali jeste mraz. Biljke tokom hladne
noci mogu biti oštecene zbog promrzavanja, ali ako se u
isto vreme pojavi i slana obicno se ona "okrivljuje" za
promrzavanje biljaka što nije tacno. U obrenovackom kraju
prosecno se osmotre 42 dana sa slanom. Najveci broj dana
sa pojavom slane tokom jedne godine bio je 74 a najmanji
13 dana. U toku zime prosecne dnevne temperature vazduha
su oko 0°C, u prolece oko 11°C, u leto oko 20°C i u jesen
120C. Tokom godine prosecno ima 315 dana sa temperaturom
vazduha višom od 0°C, 252 dana iznad 50°C, 197 iznad iznad
10°C, 138 dana iznad 15°C i 96 dana iznad 20°C. |
| |
| Stranica
[1]
[2] [3]
[4] [5]
[6] [7]
[8] [9]
[10] [11]
|
|
|
|
|
