Milenijumski recni nanosi stvorili su i bogate naslage panonskog lesa, iz kojih je "iznikla" industrija cigle i crepa, zbog koje je Obrenovac jos pre vise od 100 godina nazivan "gradom koji gradi gradove". Ta se industrija zadrzala i do danas.
Obrenovac, sem u davna vremena, nije rudarski kraj. Ali jeste u samom susedstvu velikog kolubarskog ugljenog basena i najvaznije je odrediste ogromnih kolicina uglja koji se decenijama iz njega vadi. Upravo je blizina tih nalazista, zatim Save i njenog vodnog bogatstva i napokon Beograda kao sredista potrosnje, "izabrala" Obrenovac za smestanje dve najvece termoelektrane u Srbiji i na Balkanu, izgradjene tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prosloga veka.
To visedecenijsko "premestanje" tla utisnulo je neizbrisiv beleg u ove prostore - deponije uglja za kotlove elektrana i pepela koji od njega ostaje prostiru se na gotovo hiljadu hektara. Po tome koliko ih je tesko obuzdati, ne retko se ucine i mnogo vecim, jer iznenadni vetrovi znaju da znatno sire prostore "podsete" na njihovo prisustvo. Na njima su zastitna jezera, koja predocavaju uticaj ovih grdosija i na podzemne vodene tokove, ali i delimicno nadoknadjuju, ne samo liku predela nego i lokalnoj biosferi, nestanak nekadasnjih mocvara sa ovdasnjeg tla.
I, najzad, Obrenovcani. Oni koji su, ukorenivsi se u ovom tlu, ozivljenom ovim vodama, u pradavna ili sasvim skorasnja vremena, uzajamno sa njima se oblikujuci, utisnuli jasan trag u obrisima grada o kojem pricamo. A ima ih oko 76 hiljada na teritoriji citave opstine, od cega u samom gradu nesto manje od polovine toga broja.
Pored uzeg gradskog podrucja, u Opstini postoji jos 27 naselja. Na desnoj obali Kolubare i u slivu njenih pritoka nalaze se Baric, Mislodjin, Jasenak, Drazevac, Konatice, Baljevac i Mala Mostanica. U predeonoj celini Tamnave su sela Belo Polje, Zvecka, Veliko Polje, Stubline, Poljane, Piroman, Brovic, Ljubinic, Dren, Orasac, Trstenica, Vukicevica i Grabovac, a duz toka Save redjaju se Skela, Usce, Urovci, Ratari, Krtinska, Rvati i Zabrezje.
Nasuprot onome sto bi se zbog prirode predela ocekivalo, obrenovacka sela nisu tipicno ravnicarska. Varijacije tla i kulturnih obrazaca koje je nosilo stanovnistvo izvajali su razlicite njihove tipove. Brdska, rasuta u gornjem i srednjem toku Tamnave i podrucju desne obale Kolubare, cije su kuce grupisane u zaseoke, koji vremenom narastaju i utapaju se u vece celine. Tamnavska, na uzdignutoj tamnavskoj ravnici, relativno prostrana, jer su im kuce rasturene po ravnijim terasama, a ne u recnim dolinama. Poljska, neposredno pored Save, u niskoj ravnici, sa kucama koje su poredjane na malim okucnicama duz glavnog seoskog puta, kao u Zabrezju, Krtinskoj, Zveckoj, ili su rasturene bez osobitog reda, kao u Skeli, dok su u nekim, kao u Uscu, Belom Polju, Rvatima, u izvesnoj meri koncentrisane oko jednog centra, odakle se zrakasto sire prema periferiji. I drumska, razasuta duz glavnih komunikacija, ciji su centri obicno seoska skola, mesna kancelarija, autobuska stanica, kafana...
Tragovi materijalne kulture, ostaci puteva, naselja i drugog ukazuju da je ovaj deo Posavine bio naseljen veoma rano. Otisci u njemu vode do neolita, njime su vijugale cvrste saobracajnice drevnih Rimljana, njegovi prostori u raznim vremenima bivali deo velike istorijske pozornice. Tu su se smenjivale razne etnicke grupe, posebno od ilirskog perioda naovamo. Stanovnistvo ilirsko-romanskog perioda smenilo je slovensko, a nova izmena etnicke strukture dosla je sa turskim prodorom u ove prostore. Cesti ratovi Austrije i Turske uticali su na dalje etnicke promene ovoga kraja, a povremeno cak i do gotovo potpunog zamiranja naselja u njemu. Tako je, u prvom popisu koji je austrijska vlast u ovom kraju sprovela 1717. godine, u Palezu evidentirano samo 11 podanika, dok su neka sela u okolini bila sasvim opustela!
Po oslobodjenju Srbije, turske porodice su zauvek napustile ovo podrucje, a pocelo je da ga naseljava stanovnistvo iz raznih krajeva - Crne Gore, Hercegovine, Starog Vlaha, Bosne, Stare Srbije i Dalmacije, ali i iz Srema i drugih susednih predeonih celina, Macve, Podrinja, Kolubare… Stanovnistvo Obrenovca se ozbiljnije uvecalo tek sedamdesetih godina prosloga veka, kao posledica razvojnog poleta industrije. Sa jedva 6 hiljada zitelja tokom sezdesetih, grad Obrenovac je do danas upetosrucio njihov broj. Delom usled priliva doseljenika iz drugih krajeva, a delom i smanjenjem odliva stanovnistva i prirodnim prirastajem. Danas je u Opstini najvise Srba (preko 66 hiljada), Jugoslovena je nesto vise od 1.100, Roma oko hiljadu, dok su druge etnicke grupe zastupljene u sasvim neznatnom broju. Uzrasta do 15 godina, 51 hiljada je stanovnika starosti od 16 do 60 godina, a starijih je malo vise od 9 hiljada.