| Biografija
Dr Zorana Đinđića |
| |
 |
Roden
je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.
Datum rodenja predsednika Demokratske stranke
bio je, kako je voleo da kaže, "dovoljno
kasno da ne upadne pod iluziju titoizma".
Gimnaziju
je završio u Beogradu 1970. godine. Studirao
je filozofiju, 1974. diplomirao je na Filozofskom
fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na
Univerzitetu u Konstanci. Govorio je da je studirao
filozofiju 20 sati dnevno i da je istovremeno
pohadao studije istorije umetnosti, sociologije
i ekonomije.
Na
prvom casu na Filozofskom fakultetu sukobio
se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks
ne da nije najveci, vec uopšte nije filozof.
Drugi veliki i znacajniji sukob imao je s policijom
zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti
u studentskoj organizaciji protiv komunista,
zbog cega je sam putovao po celoj Jugoslaviji". |
|
Zbog
tih aktivnosti bio je i osuden, cak se i Vili Brant,
nemacki kancelar, zauzimao za njega pa se, umesto
u zatvoru, našao u Nemackoj. Doktorirao je na
tezi "Problemi utemeljenja kriticke teorije društva"
kod Jirgena Habermasa.
Bio je viši naucni saradnik u Centru za filozofiju
i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva
tri višestranacka saziva Narodne skupštine
Republike Srbije i Vecu republika Skupštine SRJ.
Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. |
 |
Napisao
je sledeca dela: "Subjektivnosti i nasilje",
"Jesen dijalektike", "Jugoslavija
kao nedovršena država" i "Srbija
ni na Istoku ni na Zapadu". Preveo je mnoga
filozofska dela i autor je velikog broja novinskih
prikaza.
Nikad
nije bio clan Saveza Komunista. Ipak, politikom
se bavio sve vreme, aktivno od 1989. |
|
Tada
je sa još dvanaest intelektualaca inicirao obnavljanje
Demokratske stranke, a na Skupštini Stranke 1990.
bio je jedan od osnivaca. Septembra 1990. je izabran
za predsednika Izvršnog odbora, a onda, januara
1994. postaje predsednik Demokratske stranke.
Za
Demokratsku stranku je govorio da je kao preduzece,
nikako mesto za druženje, pojašnjavajuci
da svako u stranci mora da ima proizvod, "a
to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup...
i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je
njime zadovoljan". Objašnjavao je ko može
da bude politicar: "Covek, da bi se bavio politikom,
mora da ima jak i cvrst karakter, autoritet, da
ume da presece, da se zameri, kaže "ne"
i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko
isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja
i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nauci
da bi vodio jednu ozbiljnu stranku".
|
 |
Za
gradonacelnika Beograda izabran je 21. februara
1997. godine, ispred koalicije "Zajedno"
koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu
u više gradova u Srbiji.
U
sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike
Srbije Mirkom Marjanovicem, 20. septembra 1996.
osuden je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve
godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinacio
je presudu i izrekao novu u kojoj je osuden
na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.
Americki
nedeljnik "Tajm" u septembru 1999.
godine uvrstio ga je medu 14 vodecih evropskih
politicara treceg milenijuma.
U
junu 2000. Đindic je pruzeo funkciju koordinatora
u SZP, a potom postao i šef centralnog
izbornog štaba i koordinator promotivne
kampanje DOS-a za izbore koji su održani
24. septembra 2000. |
|
|
Na
tim izborima Đindic je izabran za poslanika u Vecu
republika Skupštine SRJ.
Dobitnik je ugledne nemacke nagrade "Bambi"
za 2000. godinu u oblasti politike.
Za
premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon
pobede DOS-a na republickim parlamentarnim izborima
u decembru 2000.
Đindic
je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije
"Polak" za doprinos razvoju demokratije
u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos
sprovodenju demokratskih i ekonomskih reformi u
Centralnoj i Istocnoj Evropi.
Voleo
je takmicenja i provere. Bio je veoma strpljiv,
obrazovan i pragmatican. Trudio se da se ne ponavlja,
birao bi jednu sliku, poruku, recenicu i oko toga
gradio pricu. Priznavao je da nema pretenzija da
kaže nesto epohalno, ali je smatrao da ce ostati
upamcen po velikim stvarima. Život nije mogao
da zamisli bez ljudi jer ljudska komunikacija mu
je bila potrebna kao uslov za proveru ideja i sposobnosti.
Kod sebe je cenio spremnost da uci i priznaje greške,
kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih je
cenio pouzdanost. Govorio je da nema poroka.
Dr.
Zoran Đindic je ubijen 12. marta 2003. godine ispred
zgrade Vlade republike Srbije, zato što je
pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i
odvede je u buducnost.
Đindic
je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kcerku
Jovanu i sina Luku.
|
| |
|
[Back]
